Počela je konferencija UN-a COP30 u Brazilu, a WWF poziva da se konačno usvoji globalni plan odgovora koji bi svet usmerio ka putanji od 1,5°C uz minimalno prekoračenje. Plan neizostavno treba da obuhvati energetski sektor, emisije metana, šumarstvo, tešku industriju i obezbeđivanje pravedne tranzicije.

Obeshrabruje dogovor postignut pred sam početak konferencije da se smanji 90% emisija do 2040. Predsedavajući Brazil ima težak zadatak da usmeri države ka takvom odgovoru, kako bi se ojačali globalni napori za smanjenje emisija u okviru klimatskog režima.

“Ublažavanje (mitigacija) podrazumeva preduzimanje mera radi ograničavanja nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Zemlje mogu postepeno da ukidaju termoelektrane na ugalj i ulažu u obnovljive izvore energije poput vetra i sunca, poboljšavaju energetsku efikasnost zgrada i saobraćaja ili sprečavaju krčenje šuma. Jaz u ublažavanju označava razliku između trenutnih obaveza za smanjenje emisija i onoga što je zapravo potrebno da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C. I taj jaz je zastrašujuće veliki“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Međutim, i pored mnogobrojnih apela i upozorenja na neophodnost drastičnih mera, više od 18 sati su se ministri zaštite životne sredine u EU dogovarali da ublaže potrebne mere, jer one mogu naštetiti industriji i ekonomiji. Protiv ublažavanja mera bilo je nekoliko evropskih zemalja, a među njima i Poljska, Češka i Mađarska, ali je njihov broj nedovoljan da mogu da blokiraju ovakav dogovor.

Deset godina od kako je potpisan Pariski sporazum, napravljen je izvestan napredak u pravom smeru, ali nedovoljan. Prag od 1,5°C iz Pariskog sporazuma predstavlja pravni, moralni i naučni oslonac koji je ključan za izbegavanje najrazornijih rizika po ljude i prirodu. “Od presudne je važnosti da zajednički delujemo kako bismo zaustavili guranje naše planete ka ivici opstanka. Nauka je jasna, a proverena rešenja su već dostupna za primenu u svakom sektoru. Ono što nedostaje jeste politička volja da se rešenja ubrzaju, prošire i finansiraju”, dodaje Kalauz.

Postojeće politike i mere vode svet ka zagrevanju od oko 2,7°C do kraja ovog veka. Čak i ako bi zemlje u potpunosti ispunile sve obaveze iz svojih trenutnih klimatskih planova (kao što su „nacionalno utvrđeni doprinosi“ – NDC, prema Pariskom sporazumu), prognoze su da bi zagrevanje bilo oko 2,1°C. Posledice po ljude i prirodu bile bi katastrofalne.

“Na COP30, zemlje podnose nove ili ažurirane NDC planove. Ključno je da oni budu ambiciozniji u pogledu smanjenja emisija i da obuhvate sve sektore i izvore emisija. Zaštita i obnova prirodnih ekosistema bogatih ugljenikom – od tropskih šuma do podmorskih grebena (livada morske trave) – takođe treba da budu ključni deo klimatskih planova zemalja”, ističe Kalauz.

Ali nije dovoljno samo govoriti – predložene planove treba usvojiti i momentalno sprovesti u delo. COP30 mora biti trenutak kada ćemo videti ubrzanje ka obezbeđenju planete pogodnog života za buduće generacije.