Klima | WWF

What would you like to search for?

Klimatske promene

© Shutterstock

Projekat 'Da nam klima štima'

Saznaj više

Klima i energija

Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.
Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti.

Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina, od kako se temperature meri i beleži. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina ikad izmerenih bile su: 1998 i 2005 (zajedno), 2002 i 2003 (zajedno), 2001, 1997, 1995, 1990 i 1999 (zajedno), 1991 i 2000 (zajedno).

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije, temperature rastu i u Srbiji, a posebno u poslednjih 15 godina.

Dokazano je da se globalno zagrevanje ne događa samo od sebe i da je posledica antropogenog uticaja. U ovom trenutku prosečna temperatura na Zemlji je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovono počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Ugljen-dioksid (CO2), gas koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata i gasa, najznačajnije utiče na globalno zagrevanje. Oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ispusti se u atmosferu svakoga dana, 800 tona svake sekunde!

Ovakav trend emisije ugljen-dioksida mogao bi da poveća prosečnu Zemljinu temperaturu za 1,4 – 6,4 °C do kraja ovog veka.

Veruje se da povećanje temperature već iznad 2 °C dovelo do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.

Koji su uzroci klimatskih promena? Šta izaziva klimatske promene?

Zemlja je sasvim posebna planeta - dovoljno je blizu Sunca da prima neophodnu toplotu, a dovoljno daleko da ne bude spaljena. Ona se nalazi na takvoj udaljenosti od Sunca gde su uslovi baš onakvi kakvi treba da budu za život koji poznajemo.

Kako bi se ovi pravi uslovi održavali, Zemlja je umotana u sloj gasova „staklene bašte“. Ovaj sloj kao ćebe održava Zemljinu kuglu toplom, štiteći ga od hladnog univerzuma - ova pojava je poznatija kao efekat staklene bašte.

Iako  nije najmoćniji gas staklene bašte, ugljen-dioksid je glavni pokretač efekta staklene bašte....  ovde nastaje problem.

Uzrok klimatskih promena je neograničeno sagorevanje fosilnih goriva-uglja, nafte i prirodnog gasa - što su takođe i uzročnici oslobađanja CO2 u atmosferu u sve većoj meri.

Zbog ovoga, sloj gasova staklene bašte oko Zemlje postaje deblji, što čini Zemlju sve toplijom.

Razlog što to radimo je da zadovoljimo našu potrebu za energijom. Međutim, zahvaljujući ljudskoj inventivnosti, sada postoje pametniji načini za stvaranje energije.