Izveštaj o životu na planeti | WWF

What would you like to search for?

IZVEŠTAJ O ŽIVOTU NA PLANETI 2018: Postignimo više

ŠTA JE IZVEŠTAJ O ŽIVOTU NA PLANETI?

Izveštaj o životu na planeti najvažnija je publikacija WWF-a, a objavljuje se svake dve godine. Reč je o sveobuhvatnoj studiji svetske biološke raznovrsnosti i zdravlja planete. Ovogodišnji Izveštaj o životu na planeti je dvanaesto izdanje i donosi naučne dokaze o onome što nam priroda neprestano ponavlja: neodržive ljudske aktivnosti dovode ekosisteme, zaslužne za život na Zemlji, do ivice propasti!

Ovaj izveštaj donosi niz indikatora, poput indeksa žive planete (LPI) koji objavljuje Londonsko zoološko društvo (ZLS), a koji upućuju na hitnu promenu globalnog sporazuma za prirodu i ljude i postavljanje jasnih i ambicioznih ciljeva, mera i pokazatelja kako bismo preokrenuli razorni trend gubitka biološke raznovrsnosti koji trenutno negativno utiče na jedinu planetu koju svi zovemo domom.

PREUZMI IZVEŠTAJ PROČITAJ SAŽETAK

IZVEŠTAJ O ŽIVOTU NA PLANETI U MEDIJIMA

KRATKE ČINJENICE IZ IZVEŠTAJA O ŽIVOTU NA PLANETI

DA LI ZNAŠ?

  • Na svetskom nivou, ukupna vrednost usluga koje nam priroda pruža je oko 125 biliona američkih dolara.

  • Tokom 20. veka slatkovodne vrste riba imale su najveći stepen izumiranja među kičmenjacima.

  • Skoro 200 miliona ljudi zavisi od koralnih grebena kao zaštite od olujnih udara i talasa.

  • Kišne šume se smanjuju – u samo 50 godina nestalo je skoro 20% Amazonske prašume.

  • U poslednjih 50 godina prosečna globalna temperatura rasla je 170 puta brže od prirodnog rasta.

  • Najmanje 70% novih lekova, koji su nastali u poslednjih 25 godina, došlo je iz prirodnih izvora.

  • Od 1950. godine, skoro 6 milijardi tona ribe i ostalih proizvoda iz ribarstva izvađeno je iz svetskih okeana.

  • Procenjuje se da 90% morskih ptica u svom probavnom sistemu ima delove plastike.

ZA MANJE OD 50 GODINA, BROJ KIČMENJAKA SMANJIO SE ZA 60%.

KAKO TI MOŽEŠ POMOĆI?

DELUJ ZA PLANETU

  • Budi održiv – bilo da upotrebljavaš manje plastike, smanjuješ bacanje hrane ili kupuješ ekološke i održive proizvode, svojim izborom možeš da doprineseš pozitivnoj promeni

  • Podigni svoj glas kao potrošač i kao građanin – upotrebi svoj glas kako bi podstakao kompanije i vlade da se zauzmu za održive politike i prakse

  • Širi znanje – dobrim primerom brige za našu planetu podstakni svoju porodicu i prijatelje da ti se pridruže

Zajedno možemo biti generacija koja će naš odnos prema promeniti na bolje.

ŠTA JOŠ MOGU UČINITI?

ŠTA RADIMO

NAŠ ZADATAK

Naša misija je da zaustavimo degradaciju okoline na našoj planeti i izgradimo budućnost u kojoj će ljudi živeti u harmoniji sa prirodom. Cilj nam je da osiguramo produktivnost i otpornost najvažnijih ribljih fondova i okeanskih ekosistema, kao i poboljšanje života i biološke raznovrsnosti; opstanak ugroženih vrsta u divljini i njihov oporavak; unaprediti i održavati celovitost naših najvažnijih šuma i njihovu dobrobit za ljude; osigurati slatkovodne ekosisteme i protok vode za prirodu i ljude; učiniti globalni pomak prema budućnosti u kojoj je emisija ugljen - dioksida niska, a klima stabilna; te održivi prehrambeni sistemi koji štite prirodu i osiguravaju sigurnost snabdevanja hranom.

MI SMO PRVA GENERACIJA KOJA IMA JASNU SLIKU O VREDNOSTI PRIRODE I OGROMNOM UTICAJU KOJI IMAMO NA NJU. MI SMO VEROVATNO I POSLEDNJA GENERACIJA KOJA MOŽE PREOKRENUTI OVAJ NEGATIVNI TREND.

STANJE U NAŠEM REGIONU

♦ Manje od 5% živog sVeta su divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, uglavnom za ljudsku ishranu. Kod nas su i ris i vuk u skorijoj istoriji bili gotovo u potpunosti istrebljeni, dok jedino za medveda imamo kontinuirano pozitivan trend populacije.
♦ 82% slatkovodnih vrsta već je nestalo što ukazuje na kritično stanje vodenih ekosistema bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. U našem slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti nestanak zbog izgradnje (uglavnom nepotrebne) hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (ukupno skoro 90% svih hidroenergetskih postrojenja) doprinosi manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Ne pomaže ni celi sistem podsticaja uu energetici koji omogućava da se novac poreskih obveznika troši na uništavanje osnovnog resursa za život o čemu građani nemaju priliku da odlučuju.
♦ 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju je u izlovu, a u Jadranu situacija je takođe vrlo slična.