What would you like to search for?

Our News

Male hidroelektrane uzrokuju nestanak živog sveta u rekama

Najnovija istraživanja daju neoborive dokaze o štetnom uticaju malih hidroelektrana na reke u Srbiji

Jednom kada se na reci izgradi mala hidroelektrana, sama reka i ceo živi svet u njoj su nepovratno promenjeni. Na tu činjenicu ukazuju i najnovija hidrobiološka istraživanja koja su sproveli Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu i WWF, svetska organizacija za prirodu, a čiji je cilj da prikažu uticaj izgrađenih malih hidroelektrana, kao i potencijalni uticaj planiranih hidroelektrana na biodiverzitet reka u Srbiji. Rezultati su zabrinjavajući i govore o mogućim dalekosežnim posledicama, kako za prirodu tako i za ljude.
 
Tokom 2020. godine, sprovedena su istraživanja na devet reka u zapadnoj i centralnoj Srbiji, uključujući Crni Rzav i Ribnicu koje protiču kroz Park prirode ‘’Zlatibor’’. Dve male hidroelektrane izgrađene na ovim rekama sprovele su kroz cevi ukupno 9,2 kilometra reka. Hidrobiološke analize urađene su u skladu s preporukama iz Okvirne direktive EU o vodama, a obuhvatile su analizu fizičkih i hemijskih parametara vode, zajednice bentosnih algi, akvatičnih makrobeskičmenjaka i riba, sa posebnim osvrtom na zaštićene i strogo zaštićene vrste na nacionalnom i/ili međunarodnom nivou. Ovo je ujedno i prva analiza u Srbiji koja uključuje analizu zajednice bentosnih algi koje se nalaze u osnovi lanca ishrane u rekama. One su temelj sveukupne raznovrsnosti živog sveta u rekama i imaju važnu ulogu u procesu kruženja materije i održavanju zdravlja i čistoće reka.
 
Kako bi se shvatio stvarni uticaj ovih malih hidroelektrana na reke, uzorci su prikupljani na više lokacija. Tokom istraživanja su uočene zabrinjavajuće promene staništa u smislu drastičnog smanjenja količine vode i prevelike produkcije algi, što je moglo uticati na smanjenje bogatstva, brojnosti i biomase akvatičnih makrobeskičmenjaka. Na osnovu zatečene situacije, takođe je uočen drastičan pad diverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, što može biti posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka. Posebno treba naglasiti da potočni rak čije je prisustvo zabeleženo na spomenutim lokalitetima 2018. godine i koji se prema IUCN Crvenoj listi smatra ugroženom vrstom, nije uočen tokom istraživanja.
 
Rezultati do kojih smo došli su zaista alarmantni. Iako su i ranije studije ukazivale na veliku štetu koju izgradnja malih hidroelektrana ima na reke i njihovu biološku raznovrsnost, ova sveobuhvatna studija daje neoborive dokaze. Crni Rzav je primer reke koja je pod pritiskom malih hidroelektrana potpuno izgubila raznovrsnost živog sveta i vizuelni identitet, čime joj je izmenjen prirodni tok i mogućnost ublažavanja posledica klimatskih promena. Osim toga, nestanak vode duž skoro 10 km toka dovodi u pitanje i opstanak širih ekosistema”, poručila je Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
 
Obe male hidroelektrane finansirane su sredstvima Evropske investicione banke (EIB), odnosno putem kredita finansijskog posrednika Crédit Agricole Srbija AD. Uz ove dve već izgrađene, u planu je izgradnja još jedne hidroelektrane na Crnom Rzavu.
 
Iako se Evropska investiciona banka povukla iz direktnog finansiranja mnogih štetnih projekata izgradnje malih hidroelektrana, nedostatak transparentnosti i praćenja raspodele novca preko finansijskih posrednika rezultiralo je uništavanjem mnogih reka, ne samo u Srbiji nego i širom regiona.
 
Evropska investiciona banka (EIB) mora svoje poslovanje preko finansijskih posrednika da učini potpuno transparentnim, barem za projekte koji mogu da imaju značajne negativne uticaje na okolinu, poput hidroelektrana. Nadalje, ako se projekti planiraju u osetljivim područjima i područjima koja su pod zaštitom, ili se njihova zaštita tek planira, EIB mora da zahteva sprovođenje ekološke i socio-ekonomske procene i mora da bude uključena u praćenje sprovođenja projekta. Na primer, u slučaju ove dve male hidroelektrane, negativan uticaj na reke je izuzetno veliki - žrtvovano je oko 10 kilometara reka, a sve da bi se izgradili objekti ukupne proizvodne snage od svega 2 MW”, zaključio je Andrej Ralev iz organizacije Bankwatch.
 
Danas su dostupna mnoga istraživanja koja govore o ekološkoj, socijalno-ekonomskoj i ljudskoj šteti izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji. Potrebni su ozbiljni zaokreti, kako na nacionalnom nivou, kroz zaustavljanje podsticaja za sve tipove malih hidroelektrana i potpunu zabranu njihove izgradnje, tako i na međunarodnom nivou. Finansijske institucije poput Evropske investicione banke bi trebalo da preispitaju svoje poslovanje, pooštre kriterijume po kojima se odobrava finansiranje štetnih projekata, kao što je izgradnja malih hidroelektrana, i insistiraju na merama poboljšanja ekološkog statusa reka koje su uništene njihovim kreditima.
Mašinska zgrada MHE Komalj

Share This!

Help us spread the message