Pogled u 2023. godinu

Posted on 3 January 2024

Srećna 2024. godina!

Iako je ovaj njuzleter namenjen prisećanju na neke uspehe iz 2023., moramo na trenutak da se zagledamo u budućnost. Jako smo uzbuđeni, jer ćemo već u prvoj polovini godine srušiti prve barijere na rekama u Hrvatskoj!!! „Pašće” ukupno osam barijera i to ni manje ni više, nego u Nacionalnom parku Plitvička jezera 💪 Prošle godine smo sa vrednom ekipom iz Parka preduzeli sve potrebne korake i pripremne radove, kako bismo ovog proleća bili jako glasni dok bageri ruše prepreke s Bijele reke. A slične pripremne radove imamo i u Sloveniji i na Kosovu. Sve da naše reke ponovno slobodno teku!

Ipak vratimo se „pogledu na 2023.”! Ta godina nam je zadala par glavobolja, ali na kraju donela i neke za prirodu dobre rezultate. Evropa se napokon usaglasila oko Uredbe o obnovi prirode. Napokon, jer su se mnogi protivili toj uredbi. Uz puno truda brojnih nevladinih organizacija, a podržalo nas je i više od milion građana koji su donosiocima odluka poslali jasnu poruku da žele snažan propis koji se bavi obnovom prirode, na pragu smo jedne dobre priče. Uprkos kompromisima, među kojima je i smanjenje ambicije sa 30 na 20 posto zaštićene prirode u državama EU, nestrpljivo čekamo usvajanje ove Uredbe na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta i početak primene u državama članicama.

Razveselio nas je i UN-ov Sporazum o otvorenom moru. Otvorena mora su ključna za svetsko ribarstvo, osiguravanje staništa imigracijske rute za stotine hiljada vrsta, a pomažu i u ublažavanju klimatskih promena tako što apsorbuju emisije ugljen-dioksida za koje je odgovoran čovek. Do sada je bilo zaštićeno samo oko 1% okeana, a ovim Sporazumom ta površina povećaće se na 30%! Prošle jeseni smo u Splitu organizovali važan okrugli sto na kome su se svi učesnici saglasili o neophodnosti te zaštite u našem moru.

Ta 2023. bila je godina rekorda, najtoplija od kada postoje sistemska meteorološka merenja. Naročito zabrinjava činjenica da emisije stakleničkih gasova i dalje rastu. Globalne emisije su porasle za godinu dana za 1,2% i dostigle novi rekord od 57,4 GtCO2eq. Pritom su emisije metana porasle za 1,8%, a azot oksida za 0,9%.

U moru alarmantnih podataka iz oblasti životne sredine, raduje nas svaka dobra vest. Iz Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a poručuju: prekomerni izlov u Sredozemnom i Crnom moru pao je na najniži nivo u poslednjoj deceniji. Pad od 15% tokom prošle godine je rezultat smanjenja kontinuiranog ribolovnog pritiska, koji je pao za 31% od 2012. Ovaj veliki pomak prema održivijem ribarstvu je odlična vest za očuvanje morske bioraznovrsnosti u našem regionu.

Dobre vesti za zaštitu morskih vrsta mogle su se čuti i na 23. COP-u konvencije u Barseloni. Usvajanjem Portoroške ministarske deklaracije mediteranske zemlje su se obavezale na povećanje zaštite šest ugroženih vrsta morskih pasa i raža zabranom njihovog izlova, odnosno uvođenjem mera upravljanja za dodatne tri vrste. Ovo je ključni korak napred za zaštitu tih vrsta, posebno u regionu s najvećim procentom ugroženosti morskih pasa i raža kojima na globalnom nivou preti izumiranje. Baš zato, ovogodišnja poseta naše 27-metara duge istraživačke jedrilice Blu Panda Jadranskom moru biće fokusirana na monitoring i očuvanje sklata, anđeoskog morskog psa koji živi u zadarskom arhipelagu. Prošlogodišnji je bio usredotočen na proučavanje lastovskog podmorja.

U istoj meri treba da se osvrnemo i na dogovorene korake oko Sporazuma o plastici. Početkom juna na UN-ovoj konferenciji u Parizu, 175 zemalja odredilo je put do obavezujućeg globalnog sporazuma o borbi protiv zagađenja plastikom do 2025. godine.

Usklađivanje svih stavki Sporazuma i njegova finalizacija očekuje se tokom ove godine. A mi vam još jednom zahvaljujemo što nam pomažete da podstaknemo donosioce odluka da se usaglase oko Sporazuma o plastici. Potpisom peticije kojom, između ostalog, zahtevamo zabranu jednokratne plastike, pridružili ste se timu koji broji više od 220.000 istomišljenika! Ako još niste potpisali, sad je prava prilika za to

Prošle jeseni smo pokrenuli i HUB za bioekonomiju. Ako slučajno još niste čuli za ovaj, relativno nov pojam, on se odnosi na inovativnu ekonomiju s niskim nivoom emisija koja osigurava održivost poljoprivrede, ribarstva i akvakulture, sigurnost u obezbeđivanju hrane i održivo korišćenje biomase u industriji uz istovremenu zaštitu bioraznovrsnosti i životne sredine. Tokom sledeće dve godine, taj HUB će pratiti sprovođenje Strategije bioekonomije i povezati sve relevantne institucije u Hrvatskoj da sarađuju na kvalitetnim projektima iz ove oblasti, koriste nove tehnologije i stvaraju inovativna rešenja za očuvanje klime i prirode.

Ostvarili smo još neka zanimljiva partnerstva: potpisali smo memorandum o saradnji s Hrvatskom udrugom poslodavaca i Privrednom komorom Srbije. Želja nam je da na taj način uspostavimo bolju komunikaciju sa korporativnim sektorom koji želimo da usmeravamo na put održivog poslovanja i rešenja zasnovanih na prirodi. Nudimo im i mogućnost da koriste WWF-ov filter rizika za bioraznovrsnost uz pomoć koga sami mogu da vide da li posluju u skladu s prirodom. Nama je to izuzetno važno, naročito u ovo vreme gde je razlika između lažnog zelenog oglašavanja, takozvanog greenwashinga i održivog poslovanja prilično upitna.

A upitna je i količina pijaće vode koja nam je na raspolaganju. To smo poručili komunikacijskom kampanjom „Ni 1% pijaće vode za 100% života na planeti”, koju smo realizovali prošlog leta. U beogradskim Silosima smo prikazali nekoliko scena života bez pijaće vode. Kampanja je već prepoznata kao najbolja eko kampanja na dodeli nagrada „Kampanja sa svrhom 2023.” u Srbiji. Nadamo se da tu nije kraj, kao i da su i druge kampanje koje smo sproveli zapamćene. Da li pamtite da i moru treba odmora? Ili se možda sećate leša medveda iz centra Zagreba i poučnih monologa u kojima su glumica Jelena Miholjević, kao i muzičari Darko Rundek i Baby Dooks dali glas orlu, medvedu i trpu?

Mnogo radimo na zaštiti divljih zveri, naročito naše velike trojke: medveda, risa i vuka. I to ne samo kroz kampanje osveštavanja… Pošto smo to uradili u Lici, postavili smo električne pastirice na poljoprivrednim imanjima u dva zaštićena područja u Srbiji - Nacionalnom parku Tara i Specijalnom rezervatu prirode Uvac. Učestvujemo i u izradi smernica za praćenje zveri, odnosno službeno, Smernica za harmonizovano upravljanje i monitoring populacija velikih zveri, a nakon interventnog tima u BiH, podstakli smo i osnivanje interventnog tima za velike zveri u Severnoj Makedoniji. Naravno, ne zaboravimo naše kampanje… I ovu godinu smo počeli jednom u kojoj su glavni likovi naše velike zveri. Kako biste se osećali kada bi ove velike dlakave životinje, snažnih očnjaka postale vaši cimeri?

Posadili smo i prve šume hrane! Sat za planetu Zemlju obeležili smo sadnjom šume hrane kod bazena u Koprivnici, ostvarivši sjajnu saradnju s tamošnjim Komunalcem, a sve uz pomoć učenika obližnje osnovne škole. Slično smo uradili i u dve škole u Somboru, a sve metodom malčiranja kako bi voćke bile samoodržive. Nastavićemo s takvim aktivnostima i tokom ove godine!

I za kraj, ne možemo da se ne osvrnemo na, po mnogo čemu kontroverznu, klimatsku konferenciju COP28, koja je pred kraj godine održana u Dubaiju. Nakon tri decenije pregovora UN-a o klimi, zemlje su napokon usmerile fokus na zagađujuća fosilna goriva koja su nas dovela u klimatsku krizu i usaglasile se oko postepenog prestanka njihovog korišćenja. I iako i dalje nedostaje njihova saglasnost o potpunom ukidanju proizvodnje energije iz uglja, nafte iplina, ovaj ishod označava početak kraja ere fosilnih goriva.

Hrvatska, međutim, i dalje stoji pri svom planu da termoelektranu na ugalj ugasi tek 2033. godine, dok se stanovnici Bosne i Hercegovine, Srbije i drugih zemalja u regionu i dalje guše u potencijalno najzagađenijem vazduhu u Evropi…

Konačno, zakoračili smo u superizbornu godinu u kojoj ćemo igrati jednu od svojih glavnih uloga. Trudićemo se da utičemo na političke stranke da u svoje programe ugrade jasne i sigurne korake prema zelenijoj budućnosti. Držite nam fige! 🐼

panda

Pogled u 2023. godinu

Share This!