Podaci o tome koliki je ljudski otisak na planetu prilično su zastrašujući. Dakle, šta možemo učiniti da spasimo naš dom, planetu koju delimo sa skoro osam milijardi ljudi, ali i neverovatnim biljkama i životinjama?

Pre svega moramo da razmotrimo naš lični otisak koji je pokazatelj ljudskog pritiska na prirodu.

Sve što radimo stvara pritisak na prirodu – hrana koju jedemo, odeća koju kupujemo, kako putujemo…

Zahtevi koje postavlja svako od nas su previše za našu planetu. Danas čovečanstvo koristi ekvivalent od 1,7 Zemlje za dobijanje resursa koje koristimo i apsorpciju našeg otpada. To znači da Zemlji sada treba godinu i osam meseci da obnovi ono što mi iskoristimo za godinu dana. 

Dobar početak prema ublažavanju tereta koji stavljaš na našu planetu jeste razumevanje razmera tvog sopstvenog uticaja. Evo još nekoliko saveta i predloga:

Jedna od najboljih odluka koju možeš doneti za svoju planetu jeste da promeniš način ishrane. Zdrava i uravnotežena ishrana sa većim udelom i većom raznovrsnošću biljnih namirnica, kupovina mesa i ribe isključivo iz održivih izvora, nerazbacivanje hranom, sve to pomaže u zaštiti naše planete.

• Jedi širok izbor biljnih namirnica i pobrini se da one čine veliki deo tvoje ishrane.
• Biraj morsku hranu iz održivih resursa (traži certifikate održivosti) i izbegavaj da jedeš vrste ribe koje se prekomerno izlovljavaju.
• Odlučite se za održivo proizvedeno meso – ako ne možeš da pronađeš poudan sertifikat, pitaj dobavljača da li zna odakle poteče meso koje kupuješ.
• Nikada ne kupuj više nego što ćeš pojesti. U restoranima, ponesi ostatke kući za sledeći obrok.

SAZNAJ VIŠE

Najvažnije što  možemo da učinimo za našu planetu jeste da drastično smanjimo naše emitovanje CO2. Za početak, budi energetski efikasan!

To možeš učiniti u nekoliko vrlo jednostavnih koraka, koji uključuju sledeće:

• Isključi televizor, računare i drugu elektroniku kada ih ne koristiš. Oni koriste 10-60% energije čak i kada su u stand by načinu rada.
• Koristi štedljive sijalice. I, naravno, isključi svetla, kao i sve električne predmete kada nisu u upotrebi.
• Peri ekonomično. Koristi mašinu za pranje veša i posuđa samo kad je potpuno napunjena i biraj ekonomične programe i/ili najnižu moguću temperaturu.
• Podesi temperaturu na sistemu grejanja malo niže da bi uštedio/la energiju. Ponekad je efikasnije obući džemper, a i štedi novac na računima za grejanje.

 
 

Vrlo je važno, a opet tako jednostavno, biti informisan i selektivan kupac. Ako odaberu ekološku hranu i robu umesto one koja se proizvodi na neodrživ način, kompanije će morati da promene svoju praksu.

Posebno:

• Obrati pažnju kakve sapune i kozmetiku koristiš.
• Odaberi kvalitetno drvo – potraži logo FSC. Ako nema tu oznaku, možda potiče iz ilegalnih ili problematičnih izvora, čime se nanosi šteta šumama, divljim životinjama i lokalnom stanovništvu.
• Potraži ekooznake – označavaju bolje proizvedene proizvode.

Gde god bio – na poslu, na odmoru, u kupovini ili kod kuće – uvek primjenjuj ovu mantru: štedi vodu i papir!

• Štedi vodu: javni vodovodni sistemi zahtevaju mnogo energije za prečišćavanje i distribuciju vode domaćinstvima – dakle, ušteda vode može smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene baste. Proveri i da termostat vode nije postavljen na više od 60°C i tuširaj se kratko.
• Štedi papir: širom sveta svakodnevno koristimo milione tona papira. Preveliki deo te upotrebe papira nepotrebno je rasipanje i pravi veliki pritisak na prirodu. Sledi nekoliko zlatnih pravila: razmisli pre štampanja, štampaj obostrano i smanji potrošnju papira za 50%,  izbegavaj štampanje imejlova ili nepotrebne kopije dokumenata, recikliraj upotrebljeni papir i zatraži reciklirane proizvode od papira.

Bilo da je reč o odlasku na posao, odmor ili samo u kupovinu, način na koji se krećeš i šta radiš na svom odredištu – može imati veliki uticaj na planetu.