Hrana | WWF

What would you like to search for?

HRANA

© Shutterstock

Proizvodimo više nego dovoljno hrane da se zadovolje potrebe svih ljudi na Zemlji. Ipak, skoro trećina te hrane se nikad ne pojede, dok istovremeno gotovo milijardu ljudi gladuje.

Gladni protiv gojaznih

Hrana koju jedemo dolazi direktno iz prirode. Ipak, proizvodnja hrane ima najveći negativni uticaj na planetu, veći od bilo koje druge ljudske aktivnosti. Proizvodnja, distribucija, upravljanje hranom i otpad od hrane ugrožavaju divlje životinje širom sveta, netaknutu prirodu i samu planetu.
 
Prehrambeni sistem koristi većinu naših prirodnih resursa: 69% ukupne količine vode i 34% kopna. To je uzrok 75% ukupnog krčenja šuma, 30% erozije površinskog sloja tla i doprinosi najmanje 24% ukupnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte.
 
To ne doprinosi zdravijim ljudima ili zdravijoj planeti. Čak 821 milion ljudi je gladno, dok je 1,9 milijardi gojazno, od čega je oko 850 miliona preterano gojazno. Prehrambeni sistem uzrokovao je 70% gubitka biološke raznovrsnosti, što je rezultiralo da se 93% celokupnog ribljeg fonda lovi do ili preko granica održivosti.
 
Svi moramo jesti, ali način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu je nepodnošljiv teret za planetu. A ako uzmemo u obzir da će svetska populacija porasti sa današnjih sedam na više od devet milijardi ljudi do 2050. godine, jasno je da se sistem ishrane moramo promeniti - i to hitno.
 
 

Borba protiv bacanja hrane

Trećina hrane koju proizvedemo se ne pojede, a oko jedne trećine se izgubi u lancu snabdevanja ili se baci. Da je hrana koja se baci država, bila bi na trećem mestu po emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Svetsku ekonomiju to košta oko 940 milijardi dolara godišnje –  ogroman trošak za celokupno stanovništvo i uzrokuje da poljoprivrednici gube prihod.

U isto vreme, celokupno stanovništvo pogođeno gladovanjem moglo bi da se prehrani sa manje od četvrtine hrane koja se baci u Evropi i SAD. 

Moramo promeniti ovaj trend za dobrobit ljudi i prirode – propadanje i rasipanje hrane mora se posmatrati društveno i politički neprihvatljivim i neophodno je osigurati da svi koji su uključeni u proizvodnju hrane promene svoj način rada.

 

Moramo povećati efikasnost prehrambenog sistema i smanjiti otpad od hrane.

© Marina Kelava

ŠTA RADIMO

U WWF Adriji započeli smo rad na temi hrane 2019. godine. Za početak smo odlučili da pomognemo hotelima u regionu da se bore s otpadom hrane kako bi podigli svest o ovom problemu. Želimo da pomognemo hotelima da ostvare svoju poslovnu strategiju o nepotrebnom otpadu, a pritom edukujemo njihove goste da uzimaju samo onoliko koliko mogu pojesti. Ni zalogaj više.
 
Promena načina na koji hoteli obrađuju hranu biće ključna za globalno smanjenje otpada hrane; stvarni trošak otpadne hrane koji se posmatra i kao trošak poslovanja, često je skriven.
 
Srećom, hoteli su odlučniji nego ikad da smanje prehrambeni otpad. Da bismo postigli ovaj cilj, sarađujemo sa tri hotela: Esplanade Zagreb, Courtyard by Marriott Beograd Centar i Hotel Jezero Plitvice. Nadamo se da će oni biti odličan primer drugim hotelima, restoranima i domaćinstvima.

 

Količina hrane koja se svakodnevno baci na globalnom nivou je alarmantna. U Srbiji nažalost situacija nije mnogo bolja - gotovo 247.000 tona hrane se baci svake godine.

© Esplanade hotel

ŠTA TI MOŽEŠ UČINITI?

Napravi spisak namirnica i isplaniraj obrok pre nego što odeš u kupovinu hrane; nikad ne idi u prodavnicu praznog stomaka i izbegavaj impulsivne kupovine. Zamrzni i obeleži ostatke hrane - i potrudi se da ih pojedeš! Uzmi samo ono što ti treba sa švedskog stola u hotelu ili restoranu.
Ne možemo se sami boriti protiv otpada hrane. Pomozi nam da proširimo naš program.
 

DONIRAJ