Beograd – Izgradnja novih hidroelektrana u potpunoj je suprotnosti s ciljevima očuvanja biodiverziteta postavljenim u Evropskom zelenom planu, posebno kada se uzme u obzir mali doprinos novih hidroelektrana energetskoj tranziciji u odnosu na štetu koju čine ljudima i prirodi. WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, uz potpisnice poput Ekološkog udruženja Rzav i Koalicije organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, traže preusmeravanje javnih sredstava ka povećanju energetske efikasnosti i smanjenju uticaja proizvodnje iz drugih obnovljivih izvora energije, poput sunca ili vetra. 

Inicijativa nevladinih organizacija širom Evrope pokrenuta je nekoliko meseci nakon nove analize koja je pokazala kako je od 1970. godine nestalo 93% slatkovodnih migratornih riba u Evropi. Posledica je to, između ostalog, izgradnje i rada hidroelektrana. Iako 91% postojećih i planiranih hidroelektrana u Evropi spada u kategoriju “malih” hidroelektrana (kapaciteta do 10 MW), njihov doprinos energetskoj proizvodnji je zanemarljiv, a negativan uticaj na prirodu ogroman. Ako se ovi planovi realiziraju, uništićemo poslednje evropske reke slobodnog toka te ćemo dodatno degradirati već ranjive slatkovodne ekosisteme. Podršku očuvanju reka slobodnog toka dalo je i više od 20.000 ljudi koji su potpisali WWF-ovu regionalnu peticiju za zaustavljanje malih hidroelektrana na Balkanu.

“Evropska komisija i evropske finansijske institucije godinama kreditiraju štetne projekte izgradnje hidroelektrana. Ako nastave s lošim investicijama, direktno će potkopati ambicije postavljene u Strategiji EU o biološkoj raznovrsnosti i cilj o obnovi 25.000 kilometara rečnih tokova do 2030. godine. Potrebno je hitno ukloniti postojeće finansijske modele i podsticaje za nove projekte izgradnje hidroelektrana, kako malih tako i velikih, fokusirati se na ispunjavanje ciljeva Okvirne direktive o vodama i podržati Evropski zeleni plan. Isto tako, vreme je da hidroenergetski sektor počne da ulaže u ekološku obnovu postojećih kapaciteta i revitalizaciju reka koje su decenijama pod velikim pritiskom zbog proizvodnje energije”, izjavio je Zoran Mateljak, voditelj programa slatkih voda u WWF Adria.