Konvencija o zaštiti migratornih vrsta usvaja jače mere zaštite, uključujući i ekološku povezanost

Posted on 18 February 2024

Četrnaesto zasedanje Konferencije stranaka (CoP14) Konvencije o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja završeno je usvajanjem niza jačih mera za očuvanje migratornih vrsta

Konferencija je počela u ponedeljak predstavljanjem prvog izveštaja UN-a ikada o stanju svetskih migratornih vrsta. Prema tom izveštaju, od milijardi životinja koje migriraju kopnom, rekama i okeanima, u koje spadaju životinje poput kitova i slonova do gmizavaca, riba, ptica pa čak i insekata, gotovo polovina njih (44%) je u opadanju.

„Statistike su posebno zabrinjavajuće za pomenute riblje vrste - skoro sve su u opasnosti od izumiranja. Migriranje je izuzetno važno za riblje vrste zbog načina ishrane i razmnožavanja. Njihovo kretanje je deo cirkularnog sistema naše planete koji održava povezanost sveta i pruža usluge ekosistemima od kojih zavisi čovečanstvo”, rekao je Kolman O Kriodan, rukovodioc politika u WWF-ovom programu za divlje vrste.

Konvencija je posebno uspešna u postavljanju svojih prioriteta u Globalni okvir za bioraznovrsnost iz Kunminga i Montreala (GBF), naročito onih koji se odnose na oporavak populacija ugroženih vrsta i povezanosti ekosistema. Tema Konferencije bila je „Priroda ne poznaje granice” i vidljivo je naglašavala važnost ekološke povezanosti. Pokrenuto je i globalno partnerstvo za ekološku povezanost (GPEC), u koje je i WWF uključen.

„Potrebna nam je veća delotvornost i odlučnost u zaštiti i smanjenju pretnji migratornim vrstama, a moramo da uključimo i šire područje u obzir. Očuvanje povezanosti je koncept koji prepoznaje da vrste bolje preživljavaju i prilagođavaju se kada se njihovim staništima upravlja kao velikim, povezanim mrežama”, rekao je Kris DŽonson, globalni rukovodioc WWF-ove inicijative za zaštitu kitova i delfina.

CoP14 je takođe, usvojila rezoluciju o važnim područjima za morske pse i raže, odgovarajući na zabrinjavajući status morskih pasa i raža širom sveta. Doneta je odluka o pozivanju stranaka da podrže identifikaciju takvih područja i uključe ih u prostorno planiranje i očuvanje putem svojih Nacionalnih strategija za biološku raznovrsnost i planove akcije (NBSAP), koje bi trebalo razvijati u okviru Globalnog okvira za biološku raznovrsnost.

Stranke su se takođe, saglasile da će poboljšati upravljanje i napore za očuvanje plave ajkule, koja je najčešće ulovljena vrsta morskog psa na svetu, a dogovorile su se i oko Akcionog plana za očuvanje kritično ugroženog mediteranskog morskog psa sklata. „Odluke na ovom CoP-u ključne su za ubrzanje očuvanja morskih pasa i raža globalno, a naročito u Mediteranu gde je više od polovine vrsta morskih pasa i raža ugroženo", kaže Simon Nidermiler iz WWF-ove Mediteranske morske inicijative.

CoP je dodao brojne ptice, sisare i ribe u svoje dodatke. Posebno je dogovorena stroga zaštita tigrastog morskog psa (Galeocerdo cuvier), za Mediteranske populacije malookog ražopsa (Glaucostegus cemiculus), goluba ćukana (Pteromylaeus bovinus) i dvonosnog goluba (Rhinoptera marginata), a dogovorena je i pojačana međunarodna saradnja na očuvanju dve vrste velikih južnoameričkih somova.

Uz podršku država na kojima je rasprostranjen jaguar, CoP14 je usvojila novu inicijativu o očuvanju jaguara, koja će doprineti ne samo radu na očuvanju u zemlji, već će olakšati saradnju s Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka (CITES). Važno je napomenuti i da je balkanski ris (Lynx lynx balcanicus) uvršten u dodatak I Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, dok je evroazijski ris (Lynx lynx) uvršten u dodatak II.

Lynx (Lynx lynx) Animals from project „Return of lynx“. National park Velka Fatra, Slovakia

Konvencija o zaštiti migratornih vrsta usvaja jače mere zaštite, uključujući i ekološku povezanost

Share This!