Naš pogled u 2024.

Posted on 24 December 2024

Neka nam 2025. bude još plodonosnija!

Ove godine smo uklonili prve rečne barijere u Hrvatskoj! U ovom osvrtu na aktivnosti sprovedene tokom 2024. godine, ovaj podvig koji smo postigli zajedno s Nacionalnim parkom Plitvička jezera, ističe se kao naš najveći regionalni uspeh.

Posmatrano u celini, ovo je bila uspešna godina kada je zaštita prirode u pitanju. Nakon dve godine zagovaranja i kampanja i brojnih antikampanja, Zakon o obnovi prirode konačno je stupio na snagu. Bila je to velika pobeda cele naše mreže i ostalih partnerskih ekoloških organizacija, a jednu od glavnih uloga u maestralnoj predstavi odigrala je upravo jedna od WWF-ovih kancelarija - naše komšije iz Austrije. Naravno, pravi posao tek predstoji, jer države članice u naredne dve godine treba da razviju, usvoje i sprovedu Planove obnove prirode i obezbede obnovu najmanje 20 posto morskih i kopnenih staništa i vrsta. Čak 10 posto područja treba da bude pod strogom zaštitom.

Voleli bismo da verujemo da će tako i biti, iako zaključci UN-ovih konferencija COP16 i COP29 ne obećavaju mnogo. Toliko željeni budžet za zaštitu bioraznovrsnosti na globalnom nivou nije dogovoren, a ništa pozitivniji nisu ni rezultati klimatskog sastanka na vrhu. Možemo li onda ipak da se nadamo da će se ciljevi obnove staništa i vrsta koje smo zacrtali ostvariti u zadatom roku? Kraj godine je, praznična atmosfera, pa začinimo sve pozitivnim utiscima i recimo - da.

U našem regionu ove godine smo pomagali ribarima s kojima negujemo sjajnu saradnju i tako pomažemo oporavak Jadranskog mora. Učestvovali smo u osnivanju Fonda za predfinansiranje održivog ribarstva i osigurali tehničku pomoć za povlačenje sredstava iz tog Fonda, što je ribarima tokom ove godine omogućilo finansiranje od preko 100.000 evra, a najmanje toliko je predviđeno i u 2025. godini. Tim sredstvima je 30 plovila krenulo u tehničko preuređenje pogona na obnovljive izvore energije, što će biti ponovljeno i dogodine.

Nastavili smo uspešnu saradnju s hotelskom grupacijom Valamar. Posle analize njihovog portfelja s proizvodima iz ribarstva sugerisali smo uklanjanje nekoliko retkih i zaštićenih vrsta s njihovih jelovnika i postigli da se sabljarka i morski pas u njihovim restoranima više ne serviraju. Napravili smo nešto važno i za ribare: deo svojih potreba za oslićem od ove godine hotel nabavlja na lokalnom tržištu, od komiške ribarske zadruge, a taj udeo će biti povećan u zavisnosti od kapaciteta zadruga.

Bili smo aktivni i u zagovaranju izmena politika zaštite životne sredine, što je veliki deo našeg delovanja. Postigli smo izmenu Pravilnika o zaštiti riba i drugih morskih organizama, čime smo osigurali da ribar koji lovi škampe, ukoliko nađe ženke koje imaju spoljašnja jaja, sve te ženke mora odmah da vrati u more. Tako će i sami ribari pomoći oporavku ove vrste bez koje je more nezamislivo.

A mi bismo more voleli da zamislimo bez na dnu mora zaboravljenog ribolovnog alata koji preti divnim morskim stvorenjima. Pronašli smo i obeležili dosta takvog alata u srednjem Jadranu, a neke mreže smo i izvadili i rešili se duhova s dna koji ubijaju morske pse, raže, kornjače i delfine. Zajedno s našim partnerom, Društvom za podvodne sportove Zagreb i u saradnji s NAUI (National Association of Underwater Instructors) smo razvili i specijalizovani kurs za ronioce za uklanjanje tog alata. Ove godine okrenuli smo se zbrinjavanju dotrajalog ribolovnog alata i na kopnu. Tako je stvorena i prva modna kolekcija napravljena upravo od ribarskih mreža! Modna kuća “Krie Design” i ribarsko privredno društvo “Provir” napravili su pravo odevno čudo.

S mora na kopno… Započeli smo nekoliko novih projekata. Projekat Restoriver sprovode partneri iz sedam srednjeevropskih zemalja, a kod nas podrazumeva rad na ublažavanju klimatskih promena u Gornjem Podunavlju kroz edukaciju javnosti i ključnih donosioca odluka. Projektom Bauhaus Bites otvaramo novo područje - transformacija prehrambenog sistema uz uključivanje lokalnih zajednica u zajedničko stvaranje zdravih i otpornih urbanih vrtova, promociju održivosti hrane i rešenja zasnovanih na prirodi. Gradovi predvodnici, Zagreb, Birmingem i Fundao prenose svoja znanja i iskustva na gradove učenike, Mursku Sobotu, Sarajevo, Ostende i Palermo. Cilj projekta ForestConnect, koji se sprovodi u sedam zemalja srednje i istočne Evrope, je zaštita i očuvanje bioraznovrsnosti u ekološkim koridorima i eko-regionima od transnacionalnog značaja u dunavskom slivu, a mi smo zaduženi za aktivnosti koje se odnose na prikupljanje podataka i mapiranje sigurnih koridora za velike zveri na Staroj planini u Srbiji. Kako bismo priblžili značaj i ulogu velikih zveri na našim prostorima organizovali smo i diskusiju, ali i izložbu Putevi divjih zveri.

Naš projekat koji mlade uči o pravednoj energetskoj tranziciji, PlayJet, nominovan je među deset najboljih u kategoriji klimatske zaštite na “Innovation in Politics Awards 2024”, a za naš akreditovan program obuke za osnovce i srednjoškolce smo dobili ESG lider nagradu.

Kroz projekat za unapređivanje zajedničkog života ljudi i velikih zveri postavili smo pet zaštitnih ograda u NP Tara i PP Uvac, koje će pomoći stočarima i pčelarima da se obrane od neželjenih napada velikih komšija iz divljine. Isto ćemo uraditi i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji na proleće, čim nam vremenski uslovi to dozvole. Objavili smo i Priručnik za praćenje velikih zveri u Dinarsko-Balkansko-Pindskom regionu namenjen organizacijama koje se bave očuvanjem i upravljanjem velikim zverima, a sadrži praktične smernice za praćenje velikih zveri. Na priručniku je radio čitav niz regionalnih stručnjaka za zveri.

I da se vratimo rekama s početka priče. Žile koje našoj planeti omogućavaju život uvek su u središtu našeg rada, pogotovo Evropski Amazon na čijem očuvanju i dalje mnogo radimo. I u danima dok završavamo godinu, zajedno sa partnerima iz Specijalnog rezervata Gornje Podunavlje počinjemo sadnju nove šume u tom slatkovodnom ekosistemu. Umesto dosadašnje, invazivne vrste topole koja preti celom sistemu, sadimo autohtone poplavne vrste na ukupno 36 hektara. Istovremeno, planiramo zahvate u Kopačkom ritu - proširenje rukavaca koji će Dunavu omogućiti bolji tok u sam rit, čime će se umanjiti opasnosti od poplava. Ovo je korak više na sav naš rad na zaštiti Prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav koji se proteže kroz pet zemalja, a od 2021. godine je i pod UNESCO-vom zaštitom.

Mnogo toga bismo još želeli da izdvojimo! Ponosni smo na obeležavanje Sata za planetu Zemlju u Zagrebu i učestvovanje na Festivalu svetla, uz stvarno sjajan video koji je na prednjoj strani Državnog arhiva u Zagrebu videlo više od 10 hiljada ljudi, a na društvenim mrežama i njihovi brojni prijatelji i pratioci. Posadili smo šest šuma hrane u Srbiji i Hrvatskoj. Ona posađena u Koprivnici na Dan planete Zemlje je apsolutno najveći jestivi krajolik, koji broji više od hiljadu voćaka, aromatičnih biljaka, povrća i sličnih sadnica. I nipošto ne smemo da izostavimo nekoliko javnih događaja, poput Foruma ekoloških politika u Srbiji, koji će uskoro doživeti svoje drugo izdanje, a na kome smo govorili o zaštićenim područjima, zaštiti reka i šuma. Veliki utisak na prisutne i odjek u medijima izazvalo je i predstavljanje Izveštaja o stanju planete, u oktobru i u Beogradu i u Zagrebu.

Populacije divljih vrsta smanjene su u proseku za 73% u odnosu na 1970. godinu. To je taj stravični podatak koji ne smemo da zaboravimo i zbog koga svi zajedno moramo da doprinosimo očuvanju prirode. Hvala svim našim partnerima, saradnicima, donatorima, istomišljenicima i onima koji zbog takvih podataka menjaju svakodnevne navike!

Bijela Rijeka

Naš pogled u 2024.

Share This!