Zaštita slatkovodnih riba zanemarena u globalnim strategijama | WWF

What would you like to search for?

Our News

Zaštita slatkovodnih riba zanemarena u globalnim strategijama

Slatkovodne ribe su neophodne za opstanak ekosistema i društva u celini, ali su potcenjene i pod sve većim pritiskom

Brojnost populacija slatkovodnih migratornih ribljih vrsta u značajnom je opadanju širom sveta. Samo u 2020. godini nestalo je 18 vrsta, što znači da je skoro trećina slatkovodnih riba pred izumiranjem. Prema globalnim analizama, od 1970. godine populacije migratornih slatkovodnih riba smanjile su u proseku za 76 procenata, dok su populacije slatkovodnih riba težih od 30 kg opale za još alarmantnijih 94 procenata. Uprkos ovim podacima, i dalje nismo dovoljno svesni kojom brzinom slatkovodne ribe nestaju i sa kojim posledicama ćemo se suočiti ako ne preokrenemo ovaj trend.
 
Slatkovodne ribe značajne su iz mnogobrojnih razloga -– važne su za zdravlje i opstanak slatkovodnih ekosistema, ali i za stotine miliona ljudi širom sveta koji se oslanjaju na njih kao izvor hrane i prihoda. Ipak, ljudsko delovanje doprinosi ubrzanom nestajanju mnogih vrsta, poput jesetarskih koje su čak nadživele i dinosauruse.
 
„Uništavanje staništa, izgradnja hidroelektrana, zagađenje i eksploatacija reka, prekomeran ribolov, klimatske promene – faktori su koji ubrzavaju nestanak jesetri. Preostalo im je samo nekoliko prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak. Ako ih ne zaštitimo i ne sprečimo sprovođenje neodrživih aktivnosti, ostaćemo bez važnog dela prirodne i kulturne baštine. Ove vrste će možda biti zaboravljene, ali njihov nestanak osetićemo svi“, istakli su iz WWF Adrije.
 
Uprkos važnosti i velikom broju pretnji sa kojima se suočavaju slatkovodne ribe i ekosistemi, kreatori javnih politika i dalje marginalizuju njihovu zaštitu. Reke se vrednuju prvenstveno kao vodovodne ili kanalizacijske cevi za gradove, industrije, poljoprivredu i energiju, dok se ignorišu njihove mnoge „skrivene“ prednosti, poput održivog slatkovodnog ribolova, koji je moguć zahvaljujući postojanju reka slobodnog toka. Ove prednosti se vrlo retko uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka o izgradnji hidroelektrana i sprovođenju štetnih projekata, koji ograničavaju migratorne puteve ribe i degradiraju životnu sredinu.
 
„Zaštitom i obnavljanjem prirodnih tokova reka i ključnih staništa možemo da zaustavimo i preokrenemo ove negativne trendove. Mnoge ljudske zajednice su odavno oblikovane životnim ciklusima riba i tokovima reke. Zdrave populacije slatkovodnih riba su od presudne važnosti za ljude i prirodu i vreme je da njihova zaštita počne efikasno da se sprovodi“, zaključuju iz WWF Adrije.
 
Vlade će ove godine možda imati poslednju priliku da usvoje nove strategije koje će preokrenuti trend gubitka prirode i vratiti svet na održivi put. Neophodna je implementacija Novog sporazuma za prirodu i ljude kako bi se vratio život našim umirućim rekama, jezerima, močvarama, a slatkovodnim ribama omogućio opstanak. Time nećemo samo sačuvati biološku raznovrsnost, već poboljšati zdravlje slatkovodnih sistema koji su ključni za opstanak za društva u celini.

 
Jezerska jesetra (Acipenser fulvescens)

Share This!

Help us spread the message