What would you like to search for?

BIODIVERZITET

© Zig Koch / WWF

Našu planetu delimo sa više miliona različitih vrsta. Biodiverzitet je termin koji obuhvata raznovrsnost celog živog sveta na Zemlji.

BIOLOŠKA RAZNOVRNOST, NAŠA SIGURNOSNA MREŽA

Zamislite sve različite vrste i područja na našoj planeti kao niti u mreži. Što se više niti prepliće, to je mreža jača - a priroda nas onda može bolje nahraniti i izboriti se sa pretnjama poput klimatskih promena.

Nažalost, ljudi već decenijama prave rupe u toj sigurnosnoj mreži. Krčimo šume kako bismo napravili prostor za poljoprivredu, infrastrukturu ili jednostavno eksploatisali drvo. Lovili smo dok se količina ribe nije drastično smanjila. Danas Sredozemno more ima najsiromašnije zalihe ribe na svetu. Uništili smo vodotokove zbog plovidbe, regulacije reka i poljoprivrede, otvarajući vrata poplavama i drugim katastrofama.

Dobra vest je da prvi put u ljudskoj istoriji razumemo svoj uticaj na prirodu koju volimo i od koje zavisimo - i znamo kako možemo da započnemo krpljenje naše mreže. Ima još vremena da se okonča ovo uništavanje prirodnog blaga. Ali moramo delovati sada ili ćemo se suočiti sa katastrofalnim promenama.

Ogromna raznovrsnost životinja, biljaka i mesta u kojima oni žive naziva se biodiverzitet. On nam pruža ono osnovno: hranu, pitku vodu, čist vazduh, lekove i skloništa.
 

PRIRODA MOŽE PONOVO DA NAPREDUJE

Možemo pametnije da koristimo okeane, šume, slatku vodu i kopno i proizvodimo energiju, hranu i druge resurse.
Imamo znanje i sposobnost da stvorimo bolju budućnost za ljude i prirodu. Već istražujemo nove načine kako da nahranimo rastuće stanovništvo, ispunimo naše energetske potrebe i upravljamo vodom.
Sada je vreme da se založimo za ova rešenja kako bi obezbedili budućnost bez uništavanja prirode. Hitno nam je potreban novi globalni sporazum za prirodu i ljude koji bi životnu sredinu stavio u središte našeg ekonomskog, političkog, socijalnog i finansijskog sistema i integrisao napore u borbi protiv klimatskih promena, gubitka biološke raznovrsnosti i opadanja ribarstva.
Ovaj sporazum bi se fokusirao na rešenja koja se bave osnovnim uzrocima problema zaštite životne sredine. To zahteva akciju svih - od pojedinaca do vlada i poslovnog sektora. Samo na taj način možemo rešiti problem globalnog ekološkog otiska na prirodni svet.
 

Da li znaš?

? Za manje od 50 godina, broj kičmenjaka se smanjio za 60%.

© © Jeremy D'Arbeau

NOVI SPORAZUM ZA PRIRODU I LJUDE

Od 2020. godine se mnogo očekuje. Tada bi svetski lideri trebalo da donesu ključne odluke o životnoj sredini, klimi i održivom razvoju. Ove odluke će odrediti akcioni plan za narednu deceniju.

Zajedno možemo uticati na ove globalne odluke i poslati poruku da više nije prihvatljivo uništavati naš prirodni svet - i da možemo krenuti drugačijim, boljim putem.
Jednostavno rečeno, vlade se moraju obavezati da će zaustaviti uništavanje prirode do 2030. godine i omogućiti prirodi da se oporavi do održivog nivoa do 2050. godine. Potreban nam je novi sporazum za prirodu i ljude!
 

Ser Dejvid Atenborou: "Ako naudimo prirodnom svetu, škodimo sebi ... Imamo dovoljno znanja da zapravo živimo u skladu sa prirodom."."

© WWF

ŠTA TI MOŽEŠ UČINITI?

Mi smo prva generacija koja je svesna činjenice da uništava sopstvenu planetu. Isto tako smo i poslednja generacija koja to može da promeni. Pomozi nam u tome!
 

PRIDRUŽI SE