What would you like to search for?

Ris

© Hartmut Jungius

 
Kao što je lav simbol Afrike, ris je sa svojim čupavim ušima dragoceni simbol prirodne baštine našeg regiona. Ta divna i neuhvatljiva divlja mačka zaštićena je zakonom, ali uništavanje staništa u kojima živi i dalje je razlog za zabrinutost u mnogim područjima.

Od ukupno četiri vrste risa na svetu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji je prisutna ona najveća - evroazijski ris (Lynx,lynx).

Evroazijski ris živi u celoj Evropi; u našem regionu živi manje od 200 jedinki, od kojih je oko 40 balkanski ris, jedina preživela grupa ove podvrste evroazijskog risa. Ris je jako važan jer pozitivno utiče na naš celokupni ekosistem.

Pomozi nam da im pomognemo da prežive!
 

Da li znaš?

Ris je samotnjak, neuhvatljiv i aktivan noću, pa ga ljudi retko kad mogu uočiti.

© Ris

Kod nas i dalje ugrožen

 
Evroazijski ris našao se na ivici izumiranja. Taj trend je zaustavljen, ali populacija je i dalje mala. Nadu za spas ove životinje pruža nam obogaćivanje genetskog materijala dovođenjem novih jedinki.

Zanimljivo je da je autohtoni ris iz Hrvatske i Slovenije nestao već početkom 20. veka, a cela današnja populacija nastala je od šest jedinki donesenih u Sloveniju iz Slovačke davne 1973. godine. Međutim 90-tih godina populacija je ponovo počela  da opada, zbog čega je trenutno u toku projekat dovođenja 14 risova iz Rumunije i Slovačke kako bi se genetski osnažili naši risovi.

Zbog svoje velike rasprostranjenosti i brojeva, evroazijski ris je klasifikovan kao najmanje zabrinjavajuća vrsta prema IUCN-ovoj listi ugroženih vrsta. Ipak, neke populacije u Evropi smatraju se ugroženim zbog malog broja jedinki i njihove geografske izolacije. U Sloveniji i Hrvatskoj se ris smatra ugroženom vrstom i zaštićen je nacionalnim i međunarodnim propisima koji utiču na upravljanje populacijama risa.

 

Čime se hrani?

Evroazijski ris je mesojed i uglavnom lovi malu i srednju divljač poput srna ili divokoza, ali nekad napada i mlađe jedinke većih vrsta, poput običnog jelena. Ređe lovi manji plen poput puha, zeca, lisice, divlje mačke, divlje svinje, ptica i domaćih životinja.

Za razliku od vuka čija lovna strategija uključuje iscrpljivanje plena trkom, ris lovi iz zasede. Budući da mu je plen uglavnom aktivan noću, ris je po pravilu aktivan u sumrak i zoru, i noćni lovac. Ležaće u zasedi i čekati da plen dođe dovoljno blizu da ga iznenada napadne ili da mu se prišunja. U proseku će se ris jednim ulovom hraniti četiri dana, osim ako ga ne omete ili ne otera drugi grabljivac.
 

Ženka risa brine o mladuncima sama, bez pomoći mužjaka. Sa dve nedelje mladunci otvaraju oči, a sa mesec dana počinju da hodaju.

© Staffan Widstrand WWF

Risja ljubav

S obzirom na to da su samotne životinje, mužjaci i ženke se uglavnom izbegavaju, osim u kratkoj sezoni parenja (između februara i marta). U tom periodu ris je aktivniji tokom dana i često se oglašava. Skotna ženka pravi brlog na skrivenoj tajnovitoj lokaciji, često u podnožju starog drveta ili ispod litica, koristeći perje, jelenju dlaku i suvu travu za ležaj. Skotnost traje oko 70 dana i krajem maja ili početkom juna okote 2 do 3 mladunca.

Poput medvedica, ženka risa brine o mladuncima sama, bez pomoći mužjaka. S dve nedelje mladunci otvaraju oči, a sa mesec dana počinju da hodaju. U to vreme takođe počinju da jedu čvrstu hranu, ali još uvek sisaju i to sledeća dva do četiri meseca. Sa dva do tri meseca mladunci počinju da prate majku u lov,  a s njom ostaju do sledeće sezone parenja. Nakon što se razdvoje od majke, srodnici iz legla često ostaju zajedno sledećih nekoliko meseci, pre nego što pronađu svoju teritoriju.
 
 

ŠTA TI MOŽEŠ UČINITI?

Samo zajedno možemo doprineti zaštiti naših najvažnijih divljih vrsta poput risa. Uz tvoju pomoć želimo da pomognemo lokalnoj zajednici da osigura bolji suživot sa ovom divljom mačkom. Podrži nas već danas!

USVOJI RISA