What would you like to search for?

Vuk
© Artificial Group

Nekada najrasprostranjeniji sisar na svetu, sivi vuk, izumro je u većem delu predela gde je nekada obitavao, a njegova današnja rasprostranjenost značajno je ograničena. Do 1970-ih godina vuk je bio prisutan samo u delovima južne i severoistočne Evrope.

Vukovi su oduvek bili u našem kraju, ali dugi niz godina su ih lovili, ubijali i trovali, a ljudi su se plašili opasnosti koju predstavljaju govedima i ovcama. Kao i medvedi, vukovi su veoma ranjivi i najveća pretnja za njihov opstanak dolazi od nas ljudi.

Iako vukovi po pravilu ne napadaju ljude, često kod nas izazivaju podeljena osećanja - i strah i divljenje. Postoje mnoga verovanja o vukovima, ali koliko u stvari znamo o njima?

Pomozi nam da omogućimo suživot ljudi i vukova!

Vuk je predak domaćeg psa, samo što ne laje, nego zavija.

© Marko Matesic
Odan obitelji

Vučji čopor donekle je sličan ljudskoj porodici - čine ga mužjak, ženka i njihovi potomci. Vukovi ostaju u paru doživotno i radije se kreću u čoporima. U potrazi za partnerom za osnivanje porodice, mladi vukovi mogu putovati stotinama kilometara, preko planina, autoputeva, reka i granica.

Takav prešao je i mladi poznati putnik vuk Slavc iz slovensko-hrvatskog čopora s Učke i slovenskog Krasa. On je prešao preko 1000 km kroz Sloveniju, Austriju, Južni Tirol i severnu Italiju, dok nije pronašao životnu partnerku s kojom se skrasio u području Dolomita.

Mladunci vuka se rađaju potpuno slepi i bespomoćni, te prve dve nedelje života provode u brlogu ugodno ušuškani s mamom. Nakon što prestanu sa sisanjem, svi članovi čopora mladuncima donose hranu. Igraju se s njima, uče ih da love, zavijaju i čuvaju se od opasnosti.

Polnu zrelost dostižu sa 22 meseca, nakon čega mogu i napustiti svoj čopor. U prirodi se vuk od 10 godina već smatra starcem, a žive najviše 14 godina.

Znaš li?

Vuk svoju ishranu dopunjuje jestivim bobicama kad god ih može naći.

© Staffan Widstrand/WWF
ČIME SE HRANE?

Vuk je mesojed - omiljena hrana su mu jeleni i srne, ali u nedostatku tog plena lovi i manje sisare poput divlje svinje, zeca, a ponekad i domaćih životinja. Pri tome se koristi različitim tehnikama: zna kako da plen satera u ćošak ili natera na neprohodan teren gde mu ne može pobeći. Zna kako da prepozna oslabljenu ili bolesnu životinju koju će lakše uloviti. Ponekad će plen zaskočiti iznenada, a ponekad je u stanju da ga lovi i po tri kilometra.

Vukovi su u lovu vrlo pragmatični i biraju plen koji je u tom trenutku lakše uhvatiti. Zato će u ekosistemu, gde može da bira, češće loviti onu vrstu koje ima više pa je i lakše dostupna, a od tih životinja biraće slabe, stare, bolesne, životno nesposobne ili neoprezne. Na taj način vukovi vrše prirodnu selekciju i doprinose stabilnosti ekosistema.
 

ŠTA TI MOŽEŠ UČINITI?

Radimo na zaštiti naših najvažnijih divljih vrsta, a vuk je jedan od njih! I tvoja pomoć nam je potrebna, jer naši brojni uspesi su mogući zahvaljujući i tvojoj velikodušnosti. Podrži nas već danas!

USVOJI VUKA