What would you like to search for?

Our News

Zločini protiv divljih vrsta razorni po lokalni biodiverzitet

Novi izveštaj WWF-a o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Srbiji prikazuje učestalost i štetne posledice ovih zločina, ali daje i preporuke za njihovo suzbijanje

Beograd – Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji. Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Republici Srbiji.

Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, dok su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali. Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja. Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona. 

„Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal“, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75% pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka –.oko 57% ih se završilo osuđujućom presudom. 

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45 000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u 5 slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora. Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine. Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi. Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost. 

„Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti“, zaključuje Svilar.

Izvještaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta – Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi, čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.
 
Češljugar

Share This!

Help us spread the message